FOTO: Život u kolicima u Petrovaradinu - kolovozom pored kamiona, jer drugog načina nema

Јуче, у Пашићевој ,слепа жена се изубијала од скела док јој нису успели прићи.Јадна жена кренула у улицу Златне греде. Од бахато паркираних аутомобила на тротоарима и коловозу до скела- Пашићева је катастрофа.

Imam MS,bivse vojno lice sam,ponekad moram da odem da obavim neke obaveze u gradu i tada jedino mogu da idem taksijem a na kratke relacije veoma tesko uz pomoc stapa..Skoro sam kod Futoske pijace doziveo da me jedan od trojice mladih kretena gurne da padnem,namerno, uz smeh sve trojice..Lezao sam na trotoaru i niko nije hteo da mi pomogne da ustanem,uzgred,ja sam bivsi specijalac Vojske Srbije,ratni veteran sa svojih 43 godina..Stidi se Srbijo sto dozvoljavas ovakve stvari..

Tu kuću koju vidite na slici, je ruina koja stoji više 10 godina tako devastirana. Nikola tu redovno šeta terapeutskog kerića a kuća može da se obruši svakog časa.

Grad čeka investitora a investitor neće ništa da radi jer po urb. planu deo placa treba da prelomi sa gradom a grad ne interesuje da to radi. Pitanje je momenta kada će se srušiti ili ne daj Bože usmrtiti nekoga! Ali vlastodršci tako funkcionišu, dok neko ne izgubi život, neće ništa uraditi. I da, u katastru nema podataka ko je vlasnik ruine, može im se i to.

Nikola je sjajan dečko. Pravi uzor svima koji se suočavaju sa nekim životnim izazovima i teškoćama. Vrlo je važno da se i kroz ovakve primere i pisanje na tu temu pokreću inicijative za stvaranje boljih uslova za osobe sa invaliditetom.

Sram nas bilo kao drustvo sto ovo dopustamo... Pa svako od nas moze jedog dana da dobije MS. Nije nas briga za one kojima je zivot na neki nacin otezan, ne brinemo se mi ni o cemu, samo sminka...

Dečko je sjajan lik i znam ga kada smo bili malci. Ta količina duha. To nigde niste videli. Čovek je godinama davao časove besplatno klincima. Bori se i sa životom i sa Petrovaradinom koji se raspada. Nidzo one love :)

Veoma lepo što pišete o ovom problemu. Svakodnevno razmišljam o ljudima koji su u invalidskim kolicima jer kao majka sa bebom često imam problem da prođem čak i trotoarom jer se često neko parkira da časom obavi nešto, izbaci paket, istovari robu...

i naravno, kolica nisu na bateriju

Poznajem ovog momka lično. Inteligentan, uvek nasmejan. Sa toliko vedrine gleda na život, a uopšte mu nije lako, ni najmanje...

U Preradovićevoj ulici u Petrovaradinu nema valjanog trotoara, ni sa jedne,ni sa druge strane ulice, ni za one koji nisu hendikepirani. Ne može se valjano proći.

-Neravna staza je dosta lepo siroka i ostatak nekadasnjeg Petrovaradina, jedno od retkih mesta gde jos moze da se proseta.
-Ta betonska staza sa nagibom je uradjena 80tih, nisu tada mislili o kolicima, ali za ostale svrhe funkcionise.
-Ovi novokompovani investitori: pesacke staze sirine 10 do 50cm, sa ugradjenim odvodima kisnice u pesacku stazicu. Biciklisticke staze nigde.

Strasno gde zivimo,bitno je da se bratija,kumovi I uhlebi nakradu a narod ko smirgla.Svaka cast coveku na psihickoj snazi da se svaki dan bori sa teskocama kretanja, sto bi mu u normalnoj drzavi bilo omoguceno ovde je parola snadji se.

Ova država nije dobra ni za ljude koji nemaju ovih problema, a kamoli za ljude koji su u kolicima. Ti ljudi su, ne nevidljivi, nego nepostojeći za sistem.

Strašno i tužno.

Isto u Bg. Mojom ulicom ne može da prođe niko ko je u kolicima. Ma ne samo ulicom, celim krajem. Trole koje imaju rampu se raspadaju, kakva rampa... Na pešačkim prelazima naslage asfalta koje glume rampu a u stvari su stepenik. Ko raskopa trotoar ili zalije malo beton i ostavi tako ili se asfalt ulegne i popuca.